Da li dozvoljavate svom detetu da provodi puno vremena pred ekranom? Nedavno sam saznala kakve poteškoće u razvoju može da ima zbog toga i morala da promenim OVU naviku!

Nažalost, nedavno smo u vrtićkoj grupi saznali da jedan dečak ima govorno-jezičko kašnjenje u razvoju, a kako je roditeljima objasnio defektolog, to je zbog toga što je previše vremena provodilo pred ekranom. To podrazumeva i telefon, i televizor, i kompjuter.

Taj trenutak me je presekao, jer često, da bih stigla da uradim nešto u kući, dam deci da pogledaju crtani film i da se umire. I nisam jedina mama koja to radi, sve mi to radimo. Od toga dana intenzivno razmišljam o ovoj temi, i pratim i čitam razne sadržaje.

Sa razlogom sam se zabrinula. I onda sam jednog jutra, primetila na društvenim mrežama kompanije Telekom Srbija objavu koja mi je privukala pažnju. „Dečji svet je veći od ekrana“ je bio naslov, a u opisu puno korisnih informacija o kampanji koju Telekom Srbija sprovodi o preranom i prekomernom izlaganju dece ekranima.

Deca su najosetljiviji deo svake zajednice, pa je i za roditelje, i za društvo, rani razvoj dece veoma važna tema. Sa puno pažnje sam pročitala sve objave, vrlo zadovoljna što se upravo jedna telekomunikaciona kompanija bavi tom temom. To će svakom roditelju biti važan izvor informacija.

Tako sam ja saznala da je savet Američke akademije pedijatara da deca mlađa od dve godine ne bi trebalo uopšte da budu izložena ekranima. Deca od dve do pet godina ne bi trebalo da provode više od sat vremena pred ekranom, uz kontrolisan i kvalitetan sadržaj. I nikako ne izlagati decu ekranu sat vremena pred spavanje. Širom sveta, istraživanja pokazuju da oko 70% dece mlađe od dve godine provodi više od dva sata pred ekranom, a preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da to bude najviše sat, i to gledajući televiziju a ne mobilni telefon.

Odmah sam sve linkove podelila sa ostalim roditeljima, kao nešto veoma važno čemu moramo da se posvetimo s punom pažnjom. Od toga dana, počela sam da merim vreme koje moji mališani provode ispred ekrana. Telefon im inače nisam davala, jedna sam od retkih, ali televizija se gledala prekomerno.

Sva saznanja do kojih sam došla, inspirisala su me da se dogovorim sa još par prijateljica koje imaju decu sličnog uzrasta, da svakoga dana sa decom radimo neku korisnu aktivnost. Pa smo ih tako vodile u parkove, igraonice, muzeje koji bi njima bili interesantni, na dečje pozorišne predstave. Uveče pred spavanje čitamo zajedno slikovnice i knjige, a kad sam zauzeta dajem im da se igraju nekim kreativnim igračkama.

Zaista ne sme da nam bude teško da za svoje mezimce uradimo sve, da im obezbedimo bolje odrastanje od onoga što nudi televizija i sadržaji na platformama, kako bi nam izrasli u dobre i zdrave ljude.

U međuvremenu sam saznala sa da se za sve nas roditelje, u organizaciji Telekoma Srbija širom zemlje organizuju tribine upravo pod nazivom „Dečji svet je veći od ekrana“, na kojima učestvuju eksperti iz različitih oblasti koji se bave ovom veoma važnom temom. Tribine su otvorene za javnost i već tri su održane u Beogradu 12. maja, u Novom Sadu 26. maja, u Kragujevcu 8. juna, a za nas Nišlije glavna vest je da će se četvrta tribina održati 15. juna u Nišu!

„Dečji svet je veći od ekrana“ je veoma značajna kampanja kojoj su na važnosti, svojim učešćem dali eksperti koji se intenzivno bave ovom temom: dr Ranko Rajović, šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju, Pedagoški fakultet Kopar, master logoped Marijana Mirković iz Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović“, kao i doc. dr Bojana Drljan sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Pa dragi roditelji, vreme je da otvorimo temu koja nam je svima od velike važnosti, a najvažnija je za naše najmlađe. Za njih, i zbog njih, uradimo ono što je najbolje za njih! Da, ja ću se sa jednom grupom roditelja uputiti pravo u Niš 15. juna, a vi?