Igranje napolju utiče na imuni sistem

Činjenica je da su deca najsrećnija kada su napolju, vole da kopaju po zemlji, vole vodu, blato, drveće, biljke. Deca vole prirodu i u njoj uživaju. Uživamo i mi odrasli, ali na nešto drugačiji način. A jedno istraživanje je pokazalo da samo mesec dana vrtlarenja i rada s biljkama i zemljom može biti dovoljno da promeni detetov imuni sistem.

U nekoliko vrtića u Finskoj radnici su odlučili da raščiste travnjak, posade žbunaste biljke i da dopuste deci da se brinu o usevima u kutijama za sadnju.

Pokazalo se da je to sasvim neočekivano imalo uticaj na raznolikost mikroba u crevima i zdravlje kože ove dece – ona su postala zdravija i otpornija u vrlo kratko vreme.

U poređenju sa drugom gradskom decom, koja se igraju u standardnim gradskim vrtićima s klasičnim igralištima, kod ove dece, uzrasta 3, 4 i 5 godina primećen je porast broja T-ćelija i drugih važnih imunoloških markera u njihovoj krvi, i to već nakon samo 28 dana.

– Ustanovili smo da je crevna mikroflora dece koja su bila izložena zelenilu slična crevnoj mikroflori dece koja svakodnevno posećuju šumu, objasnila je naulnica za okolinu Marja Roslund sa Univerziteta u Helsinkiju, prenosi MissMama.

Prethodna istraživanja su pokazala da je rano izlaganje zelenim površinama na neki način povezano s imunim sistemom koji dobro funkcioniše, ali još uvek nije potpuno jasno je li taj odnos uzročno posledičan ili ne.

Ovaj eksperiment u Finskoj bio je pokazatelj promena koje dete može doživeti zbog izlaganja biljkama i zemlji. Ideja da okolina bogat živim bićima utiče na naš imunitet poznata je kao ‘hipoteza bioraznolikosti’. Na temelju te hipoteze, gubitak biološke raznolikosti u urbanim područjima mogao bi biti barem delomično odgovoran za nedavni porast bolesti povezanih s imunim sistemom.

– Rezultati ove studije podržavaju hipotezu o bioraznolikosti i koncept da niska bioraznolikost u modernom životnom okruženju može dovesti do neobrazovanog imunog sistema i posledično povećati prevalenciju imunološki posredovanih bolesti, objasnili su autori u studije koja je srovedena još 2020. godine.

Studija je upoređivala mikrobe iz okoline pronađene u dvorištima 10 različitih gradskih vrtića, koji su brinuli o ukupno 75 dece u dobi od tri do pet godina. Neki od tih vrtića imali su standardna gradska vrtićka dvorišta, dok su drugi vodili decu na dnevno vreme u prirodu, a četiri su dvorišta obnovila travom i šumskim drvečem.

Tokom 28 dana, deca u poslednja četiri vrtića dobila su vremena za igru ​​u svom novom dvorištu pet puta nedeljno. Kad su istraživači testirali mikrofloru njihove kože i creva pre i nakon ispitivanja, otkrili su da su rezultati koje su dobili nakon tog vremena vidno bolji u poređenju sa prvom grupom dece koja su se isto vreme igrala u vrtićima s manje zelenila.

Ono što je iznenadilo istraživače je činjenica da se čak i u tako kratkom vremenu videla promena na mikrobiomima kože i creva ove dece, a to je nešto što utiče na ukupno zdravlje i imuni sistem. Među decom koja su više vremena provodila napolju – igrajući se u zemlji, na travi i među drvećem – bio je vidljiv porast mikroba zvanog gamaproteobakterija, koji jača imunološku odbranu kože, te povećava korisne imunološke sekrecije u krvi i smanjuje sadržaj interleukina -17A, koji je povezan s bolestima koje se prenose imunološkim putem.

– To ide u prilog pretpostavci da kontakt s prirodom sprečava poremećaje u imunom sistemu, poput autoimunih bolesti i alergija, rekao je rekao je ekolog Aki Sinkonen sa Univerziteta u Helsinkiju.

Iako još uvek nije jasno kako se postižu zapravo ovi neverojatni rezultati, to bi moglo biti povezano s promenama u imunom sistemu ili nečim vezanim uz udisanje zdravog vazduha, sunčanje, više vežbanja ili više mira.

– Bilo bi najbolje da se deca mogu igrati u lokvama i da svi mogu kopati organsko tlo, objasnio je ekolog Aki Sinkonen. Ova je studija bila zapravo sprovedene na malom uzorku, ali s obzirom na to koliko dobrog sugeriše, nije loše pokušati što više vremena provoditi s decom napolju.