Doktori su mislili je uzrok mog BOLA u ramenu sportska povreda, a sada ne prepoznajem svoj lik u ogledalu

Pet meseci kasnije, bol se vratio dok je plivala i, kako navodi, bio je toliko jak da je jedva mogla da drži glavu iznad vode. Tada je odlučila da zakaže pregled kod svog lekara.

“Doktori su primetili da je rame pod jakom upalom, ali ništa drugo nisu mogli da vide na ultrazvuku, pa mi je dijagnostikovan tendonitis, jako zapaljenje tetiva koje je ispraćeno otocima nakon povrede. Imala sam sumnje da je nešto drugo u pitanju, ali sam sledila uputstva i radila fizioterapiju. Prepisani su mi antibiotici i odmor”, započinje ova devojka.

Bolovi su postajali sve jači

Kada je završila sa terapijama, Ket je otputovala u Sidnej, ali primetila je da se bol u ramenu vratio nakon penjanja na most u Sidneju i skakanja padobranom. Međutim, ne samo da se vratio, već je bol bio mnogo gori.

“Bilo je očigledno da nešto nije u redu. Vratila sam se kući iz Australije sredinom novembra i nisam imala nikakve izbočine ili kvržice. Ali, nisam mogla da podignem levo rame i ruku više od pravog ugla. U januaru ove godine mi je bila zakazana magnentna rezonanca u privatnoj klinici. Bilo je smešno. Na putu do zakazanog termina rekla sam mami: “Nadam se da mi neće biti potrebna nikakva operacija ključne kosti ili injekcije”. Obe smo rekle kako bi to bio baš bedak”, nastavlja Ket.

Tumor veličine avokada

Nakon skeniranja je konsultant ušao u sobu gde su čekale Ket i njena majka, a samo nakon rukovanja, shvatile su da nešto nije kako treba.

“Rekao je da su pronašli nešto zaista neobično u mom ramenu. Dalji testovi su otkrili da imam maligni tumor ćelija kostiju Oni su retki i obično se razvijaju u dugim kostima na rukama i nogama”, otkriva ona.

Iako su ovi tumori agresivni i sposobni da se razvijaju veoma brzo i oštećuju kosti, u najčešćim slučajevima su benigni. U slučaju Ket Holden, tumor je bio veličine avokada.

S obzirom na njen slučaj, preporučeno joj je da odmah krene na hemoterapije u trajanju od šest do devet meseci, što je i učinila.

“Rečeno mi je da mogu da izgubim kosu, sluh – a moj imuni sistem će pasti toliko nisko da bih bila podložna stvarima kao što je sepsa. Dva meseca kasnije, ošišala sam kosu, jer mi je bilo teško da se svako jutro budim sa klupkom dlaka na jastuku. Više se ne prepoznajem u ogledalu. Bila sam zdrava devojka i potcenila sam mentalnu i fizičku borbu kroz koju ljudi sa ovim problemima prolaze. Dan kada su mi saopštili šta je to u mom telu, koliko je narastao i da odmah krećem na hemoterapije – bio je najmračniji dan u mom, do sada vedrom životu”, priseća se ova devojka.

Uskoro ide na operaciju

Hemoterapije je čine dosta slabom, ističe ona i navodi da ima mučnine, dijareju, umor i velike rane po usnama. Pored svega, rečeno joj je da ima 40 do 60 odsto šansi da ovo utiče na njenu plodnost. Kada je to čula, 27. marta je otišla i zamrzla svoje jajne ćelije, ističući da je sve bilo poprilično mučno.

Jedanaestog juna Ket će biti podvrgnuta operaciji kako bi joj se uklonila cela kost ramena i nadlaktice i zamenjena metalnom protezom. To će joj ostaviti probleme sa doživotnom mobilnošću, kao što je nemogućnost podizanja ruke.

Iako je sve ovo strašno, Ket pronalazi snagu da se raduje budućnosti.

“Zauvek ću nositi traumu zbog ovoga sa sobom, ali ću posle ovoga mnogo više ceniti život”, zaključila je ova hrabra devojka.

(Dailymail)