Zbog tablete koju je popila izgubila vid, dobila infekciju pluća i plikove po koži

“Oduvek sam imala slab imunitet, posebno dok sam bila dete. Borilsa sam se sa prehladom i gripom. Ali ništa nije bilo tako ozbiljno kao ovo. Počela sam da uzimam lekove za depresiju i anksioznost. Lekar je uvek bio veoma oprezan sa novim lekovima.

Pokušavala sam sa raznim antidepresivima godinama i ništa nije pomagalo. Mesec dana nakon što sam počela da koristim taj lek, razbolela sam se od infekcije pluća. Odlazila sam na rendgensko snimanje, krvne analize i uzimala antibiotike, ali infekcija nije prolazila. A zatim sam se probudila s osipom i pomislila da je konjuktivitis, ispostavilo se da je to bio početak noćne more”, rekla je za News. com.au.

U više od 50 odsto sslučajeva sindrom je povezan sa uzimanjem određenih lekova. Drugi najčešći uzročnici su infektivni agensi: virusi odnosno adenovirusi, eneterovirusi, HSV, influenca, mumps, zatim bakterije u koje spadaju nenterobacter, mycobacterium tuberculosis, m. pneumoniae, syphilis kao i gljivice.

Pre nego što se pojave promene na koži može se javiti prehlada ili grip sa visokom temperaturom i kašljem. Javljaju se zatim promene, na licu i grudnom košu a onda i po ekstremitetima, abdomenu, leđima. Te promene ne zauzimaju više od 10 odsto površine tela. Potencijalne komplikacije su dehidratacija, teške infekcije i sepsa.

U slučaju Šarlot Gilmur mali osip se proširio preko celog njenog lica i tela, javili su se bolni plikovi, kaže da nikada pre nije osetila takvu bol.

“Kao da sam gorela iznutra”, rekla je i dodala da su bolovi bili nesnosni. Ti bolni čirevi proširili su se unutar njenih usta, zbog čega nije mogla da jede bez cevčice. Plikovi su zahvatili i bešiku i bila je potrebna kateterizacija kako bi mogla da urinira.

“Narednih nekoliko dana osipi su se potpuno pretvorili u plikove. Moja desna ruka i usta izgledali su najgore. Nisam moglada jedem jer su mi desni umirali i ljuštili su se, tako da sam morala da imam sondu za hranjenje zajedno sa kateterom”.

Nakon što je saznala od čega boluje, lekari su joj rekli da možda neće preživeti. Šarlot je privremeno izgubila vid zbog količine plikova koji su se formirali u njenim očima. Nije mogla da spava pa čak pet dan u nizu nije spavaal plašeći se da se “možda nikada neće probuditi”.

“Nisam mogla da se pogledam u ogledalo. Znala sam da bih emotivno poklekla ako bih previše gledala svoj odraz. Trebalo je da budem što više mentalno jaka da bih preživela. Fotografisala bih se, ili tražila mami da napravi fotografije, jer sam znala da ću, kada ozdravim, poželeti da vidim to. Bol je bio neizdrživ, osip je biopoput vatre. Bilo je kao kada se slučajno opečete peglom, ali po celom telu”.

Pokušavali su sa određenim lekovima ali to nije bilo od pomoći. “Sledeći korak bi bio indukovana koma, ali sam molila mamu da se to ne dogodi”.

Bila je u bolnic mesec dana. Iako joj je danas mnogo bolje, i dalje pati od dugoročnih posledica, poput povremenih pogoršanja stanja i novih plikova koji se pojavljuju u njenim očima kada se umori.