U jednom od tih intervjua pisac Meša Selimović govorio je o samoći: “Niko ne može da živi sam, i sve što je čovek usamljeniji, sve je nesreećniji. Samo solidarnost među ljudima, kontakt među ljudima, mogu stvoriti određenu relativnu sreću. Jer apsolutno sreće i nema, valjda… ona je u traženju“,
“Genijalni Meša Selimović”, “Divno rečeno”, “Jedinstveni Meša, ponovo mu se vraćam sa novim doživljajem njegovih nezaboravnih dela”. Mnogi su se složili sa rečima čuvenog književnika, komentara ima iz celog regiona, ali ima i ovakvih reakcija: “Čovek i u društvu može da bude usamljen i nesrećan. I neshvaćen”, “Ne slažem se, sama sam i zadovoljna”, “Ja mogu da živim sama”, “Bolje je i sam živeti nego sa bilo kim”, “Kako kome. Ja volim da čitam sama, posle posla. Mj mir, moj nered. Jao kako je lepo živeti sama. A vikendom može i neko društvo”.
Ko će kako živeti, stvar je izbora i odluke, makar bi tako trebalo da bude. Ali nije ovde reč o tome da li “živite sa nekim ili ne” i da li su vam potrebno momenti da se osamite koji svima trebaju. Ovde je reč o tome da je čovek potreban čoveku. Blizina, a ne udaljenost. Bliskost, a ne otuđenost. Ljudi su potrebni ljudima. Razgovor. Priajteljstvo. .
“Čovek bira samoću isključivo kada je povređen, razočaran, prevaren, izigran, nijedno biće na planeti ne voli da bude sam, pogledajte i kod životinja koliko vole da se grupišu”, poručuje neko na društvenim mrežama.
Bez obzira da li živite sami ili ne, treba se okrenuti ljudima, a ne sklanjati se od njih. Ipak, ako vas samoća čini srećnim… Kkao je u vašem slučaju? Čemu naginjete? I kako komenatrišeet reči Meše Selimovića?
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.
Autorska prava Zena / Tekst / Slika / Video /