Meša Selimović se izjašnjvao kao Srbin

Prve dve godine Drugog svetskog rata Meša Selimović je živeo u Tuzli, gde je bio uhapšen zbog saradnje sa Narodnooslobodilačkim pokretom, da bi u maju 1943. godine prešao je na oslobođenu teritoriju.

Postaje član Komunističke partije Jugoslavije i član Agitprop-a za istočnu Bosnu. Prelazi da živi u Beograd, a tadašanjem glavnom gradu Jugoslavije obavljao značajne političke i kulturne funkcije.

Takođe, živeo je u Sarajevu. Mešina najznačanija dela su “Deršviš i smrt” (1966) i “Tvrđava” (1970).

Ubrojen je među 100 najznamenitijih Srba jer, iako druge vere, do kraja života se izjašnjavao kao Srbin.

Jednom prilikom, na zagrebačkom Književnom kutku, Meši Selimoviću je od strane organizatora postavljemo pitanje od kog se očekivalo da će od Meše izdejstvovati neku vrstu provokacije – Zašto se vi Mehmede Selimoviću osećate kao Srbin?

Njegov staložen odgovor koji je usledio bez razmišljanja utišao je celu salu.

“Do 1941. sam se osećao Srbinom, a nisam se pitao zašto. Od 1941. znam zašto sam to.”

On je takođe jednom prilikom izjavio sledeće:

“Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem“