Borislava Perić Ranković osvojila 2 srebrne medalje u Parizu: “Sve radim da bi ćerka rekla – to je moja mama”

Borislavu Perić Ranković (49) život nije mazio. Kada je bila u najlepšim godinama, u ranoj i, još uvek, bezbrižnoj mladosti punoj velikih iluzija, nadanja i očekivanja, taj isti život je rešio da joj poremeti planove. U 22. godin je usled teškog oštećenja kičme ostala paralizovana ispod kolena, a zatim ih opet svežu i prepletu u posve drugačiji vez, ili je to bio splet nesrećnih okolnosti u pogrešnom vremenu i na pogrešnom mestu, nikad neće znati. Važno je jedino da je njeno vreteno života nastavilo da se namotava i ispisuje uzbudljivu priču o tome kako život ume da bude i nepravedan, i darežljiv, i da nam načini zlo, ali zbog višeg cilja u zaleđu.

Borislava je doživela tešku povredu na radu koja ju je zauvek prikovala za invalidska kolica. U to vreme bila je vanredni student Više škole za informatiku u Novom Sadu, a kako bi se izdržavala, radila je u stolarskoj radionici u komšiluku. Nesreća se dogodila kad je na nju pala gomila panel-ploča. Tada je rekla: „Nema plakanja, ja sam odgovorna za nesreću, idemo dalje“, ali je nakon godina borbe i muke, inaćenja same sa sobom, kako kaže, stekla priznanje najbolje stonoteniserke sveta sa invaliditetom.

Na Paraolimpijskim igrama održanim u Parizu osvojila je srebro i u konkurenciji dublova sa saborkinjom iz reprezentacije Nadom Matić. Borislavi je ovo neverovatna sedma medalja sa ovog najznačajnijeg sportskog događaja, a prethodno je osvojila tri srebra, dve bronze i jedno zlato.

Ovo nisam ni sanjala

– Nikad nisam mogla da razmišljam u tom pravcu. Kada su me 2004. pitali u jednom intervjuu, rekla sam da mi je to san. A sada je taj san velika stvarnost. Uvek mi je drago kad neko ostvari svoje snove – rekla je za “Žena.rs” naša višestruka osvajačica paraolimpijskih odličja.

Draganini crteži putuju sa mnom

Borislavi je život pored sportskih visova doneo i požrtvovanog muža Milenka, koji je bodri, ispraća i dočekuje, i predivnu ćerku Draganu (14). Oni su joj najveći vetar u leđa i podstrek da se uvek bori za najsjanjija odličja. Sa nama je nakon Igara u Tokiju 2021. godine podelila da sa ćerkom ima ritual sa crtežima koje Dragana spremi da putuju sa njom, u torbici sa reketom.

– Meni je moja ćerka najveća podrška, ali i motiv da uspem. Zbog nje mi se čini da mogu da letim. Ali ne smem da izostavim ni porodicu, prijatelje, niti ljude koji me sreću na ulici, zaustave i požele sreću na takmičenju. Kad se sve sabere, svi ti ljudi oko mene su ti koji mi pomažu u teškim trenutcima i zato je nekada veoma teško kad ne uspete – ističe Borislava, koja je izuzetan borac i ne prihvata poraze ni u životu, ni na terenu.

Zato je posle nesereće osposobila sebe možda i mnogo više nego drugi ljudi sa invaliditetom. Ne zavisi od drugih i ne čeka pomoć.