admin
Glumac i muzičar Nikola Pejaković Kolja danas je inspiracija mnogima budući da na njegovu životnu priču malo ko ostane imun.
Foto: youtube
On je u svojim ispovestima uvek otvoreno govorio o porodici, crkvi, svom hendikepu, detinjstvu, kao i o borbi sa porocima.
Foto: Oliver Bunić / Ringier
Kolja je jednom prilikom istakao da smatra da nije dovoljno dobar roditelj, te da se plaši za njih zbog grehova iz mladosti.
– Zakazao sam kao roditelj. Jedino sam uspeo da im kažem: “Idite u crkvu i molite se Bogu.” Nisam zadovoljan svojim učinkom. Deca moja su bolja nego što sam ja zaslužio. Bolja su nego ja. Rastu i Bog se brine o njima. Bio bih najsrećniji da je Bog moje molitve prihvatio. Brinem se da moji gresi ne naude mojoj deci. Verujem da to Bog neće dopustiti – rekao je on.
Foto: Oliver Bunić / Ringier
On se prisetio svog detinjstva, mračne prošlosti i spomenuo poroke.
– Zahvalan sam Bogu i svojoj majci što sam uspeo svojih poroka da se rešim. Imam cilj u životu da mirno živim. Samo da mi deca budu dobro. Poslednjih desetak dana je svim roditeljima to cilj. Najvažnije je da oni budu dobro, a kako će biti nama, to nije važno – rekao je Pejaković.
O heroinu
Nikola je iznenadio sve kada je otkrio da je njegov otac bio zabrinut što se okrenuo crkvi.
Foto: Siniša Pašalić / Ringier
– Došao sam bio na 5 grama heroina, u nekim fazama je to zaista bilo ozbiljno. Moj otac se više zabrinuo za moje zdravlje kad sam ja počeo da odlazim u crkvu nego kad sam bio na heroinu“, kazao je Nikola Pejaković, pa dodao:
– On je mojoj majci rekao: ‘Šta se ovo dešava, bio je baš lep narkoman i normalan mladić’“, rekao je on na tribini „O borbi sa pomislima“, ističući da otac nije bio svestan ozbiljnosti situacije.
Rođen sa četiri prsta
Kolja hendikep sa kojim je rođen smatra nagradom od Boga.
Foto: Siniša Pašalić / Ringier
– Da bih pričao o detinjstvu, morao bih da gazim baš intimnim stazama. To ne bih, jer mi se menja stav prema roditeljima, pogotovo kada im se bliži kraj. U tom odrastanju je bilo puno ljubavi s njihove strane. Tokom odrastanja bilo je gorčine. Rođen sam sa četiri prsta na levoj ruci, zapravo sam invalid, ta ruka mi je manja i uža. Tako da sam imao ekstra ljubav. Recimo i u tuči, vršnjaci nisu hteli da me izvade iz cipela jer im je bilo žao. Te prednosti sam koristio. Nemam traume zbog svog hendikepa. Na to sam gledao kao na svoju prednost, a ne manu – govorio je on i istakao da se vratio na pravi put kroz veru.
– Velika muka promeni ljude. Bog ne šalje bolest na čoveka da bi ga kaznio, već je to poziv da se promeni. Meni je to pomoglo u životu da shvatim sebe i da se vratim veri. Kad bih se ja vratio da nije toga bilo u mom životu?! Video sam da u tome što sam radio nema istine. Bez nevolje nema bogomolje. Uglavnom je to vezano za ego i taj neki demonski egoizam. Bog me je vratio na pravi put. On ima svoj način kako da to reši. Za njega niko nije budala, a ni manje vredan. Samo se mi ljudi bacamo tim izrazima – naglašava muzičar.
VIDEO:Bajaga, izjava
Autorska prava Blic / Tekst / Slika / Video /